Category Archives: Ostalo

Ništa nije slučajno

Ni “slučajno” nije slučajno.
Ništa u životu čoveka nije slučajno.
Ništa se ne dogadja slučajno u svetu životinja i biljaka.
Čitava priroda na zemlji i sva vasiona su ustrojeni gotovo savršeno, to nije slučajno.
Na vrhu ovih savršenih ustrojstava je ljudsko biće koje može da voli i da bude voljeno, to nije slučajno.
O ljubavi koju samo ljudsko biće, kao vrhovno biće može da oseća, visi sva vasiona, jezici, proročanstva, to nije slučajno.
Svaki naš trenutak, naša misao, izgovorena reč, svako naše delo, nižu se kao beskrajna uzročno posledična veza bez početka i bez kraja.
Ovaj odnos uzroka i posledice je postojao pre nas i postojaće posle nas.
To što smo došli na ovaj svet i u njemu smo privremeno, to što smo imali srećno ili nesrećno detinjstvo, to što smo završili ili nismo završili sve od škola koje smo planirali da završimo, to što smo se zaposlili ili se nismo zaposlili, to što smo se srećno ili nesrećno brakom vezali za nekog, to što smo dobili ili nismo decu, to što smo ostali bez dragih i milih nam bića, to što ćemo doživeti ili ne starost, ništa nije slučajno.
Jedina sigurna i izvesna stvar u životu čoveka je njegovo telesno umiranje.
Pre ili kasnije svaki čovek umire, smrt je neizbežna, ni ona nije slučajna.
Jedino što je sigurno je to, da je se ne bi trebalo plašiti, ali ni to nije slučajno.
Strah samo ljubav pobedjuje, gde ima ljubavi, tu nema straha. To nije slučajno.
Ništa nije slučajno, ni jedan jedini list sa grane ne padne bez uzroka, taj uzrok je Božija promisao.Lisce
Autor sajta

Parking stubići

parking-stubic

Živimo u stanu koji smo otkupili od fabrike u kojoj je radio moj otac. Sada smo mi stanari vlasnici zgrade, stanova i zajedničkih prostorija u njoj. Vlasnik zemljišta na kojoj je naša zgrada izgradjena je ostala fabrika od koje smo otkupili stanove.

Već godinama unazad mi stanari koji imamo automobile imamo problem sa vozačima koji dolaze sa strane i parkiraju svoja vozila na našem parking prostoru. Nekada je tu bio znak upozorenja da je parking samo za stanare naše zgrade, ali je odavno uništen od strane pijanih momaka u kasnim noćnim satima. Naknadno je samo odsečen do samog asfalta i sada se vidi samo metalni prsten kao ostatak saobraćajnog znaka koji je tu postojao.

Nekoliko puta godinama unazad, pokušavao sam da dobijem saglasnost za postavljanje parking stubića. Ovo sam tražio na osnovu člana 3. iz Zakona o prometu nepokretnsti Republike Srbije: “Prenosom prava svojine na zgradi istovremeno se prenosi i pravo svojine na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Prenosom prava svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik zgrade nema pravo svojine, već samo pravo korišćenja, prenosi se i pravo korišćenja na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade”.

Upornost mi se ovaj put isplatila. Prebacivanje nadležnosti za izdavanje dozvole za parking stubić od Opštine na fabriku i obratno je prestalo. U telefonskom razgovoru dana 18.11.2016. dobio sam konačan odgovor. Predsednik Upravnog odbora fabrike koja je bila vlasnik zemljišta, rekao mi je sledeće. “Možete postaviti parking stubić na vašem parking prostoru ako imate postignut dogovor sa stanarima. Ovo je dogovoreno sa generalnim direktorom fabrike i opštinom koja vam neće praviti problem. Pismenu saglasnost vam ne možemo dati, dajemo vam ovom prilikom samo usmenu saglasnost. Kod davanja pismene saglasnosti smo imali problem sa stanarima zgrade u ulici Narodnog fronta, pa vam iz tog razloga ne dajemo istu. Tamo su stanarima iz prvog ulaza dali pismenu saglasnost koju su ubrzo zatražili i stanari sa drugog ulaza. Kako su je morali izdati i njima, stanari sa trećeg ulaza su se pobunili da su im parking prostori zagradjeni “ispod prozora” što nije tačno. Nije tačno jer se zelena površina nalazi izmedju parkinga i samih prozora na zgradi.

Zaključak je da smo to opet bili mi i naše neobjašnjivo negativne naravi kada smo sami sebi najveći dušmani. “Da komšiji crkne krava, da nam svima bude prazna štala”.

Autor sajta

Siledžija

Dogovore se dva drugara da jedan od njih dvojice odšlepa auto drugog do majstora jer je bio u kvaru. Pošto su prethodno zakačili sajlom automobile, krenu oni tako sa mesta gde je auto stajao pokvaren jer nije hteo da upali.

Nisu prešli ni pedeset metara, a čelična sajla je pukla. Pukla je nepažnjom onog koji je upravljao prvim, odnosno autom koji je vukao onog drugog, koji je bio u kvaru. Nije bio dovoljno pažljiv i usredsredjen na ono što radi. Nepažnjom je nekoliko puta “secnuo” auto, odnosno preterano zategao sajlu koja se u vožnji opustila. Trebalo je da smanji brzinu i lagano ubrzava da se sajla polako zategne, a ne da je prejako cimne autom.

Kad je došlo do pucanja sajle, prvi vozač nesvestan svoje krivice, otvara svoja vrata i kroz njih se okreće ka onom koji je upravljao šlepovanim autom vičući iz sveg glasa: “Pa bre reko sam ti da ne kočiš!!!” Vozač šlepovanog auta isprovociran ovom neistinom, znajući da kočnicu nije ni pipnuo, izlazi iz kola i počinje da viče na onog koji je zaista bio kriv rečima: “Neznalice, pojma nemaš, džaba ti sve tvoje tolike godine iskustva i hiljade kilometara za volanom!” Tako je počela svadja izmedju njih dvojice na sred kolovoza, kiša je pljuštala preko njihovih oznojenih lica kao iz kabla.

Dok su njih dvojica raspravljali, iz obližnje kafane pored puta izišao je krupan, pripit čovek koji je poznavao vozača auta koji je skrivio kidanje čelične sajle. Stajući na stranu krivca jer ga poznaje, okreće se protiv onog koji nije ničim zaslužio način na koji mu se pripiti siledžija obratio. Uputio je bujicu najbanalnijih i najprostijih psovki čoveku koga uopšte ne poznaje. Uradio je to izigravajući pijanog “policajca”, odnosno “dušebrižnika” za onoga koga je površno poznavao iz neke jeftine kafane. Drug-krivac ostavlja druga koji ništa nije bio kriv i odlazi u kafanu da pije sa pripitim siledžijom pivo. Ostavlja drugara na kiši, izvredjanog i poniženog.

Izvredjani drug poziva policiju. Kada je sa policajcem ušao u kafanu i na zahtev policajca pokazao na siledžiju, nastao je muk. Siledžija se prenerazio. Kod davanja iskaza, drug-krivac se ponovo odrekao svog druga. Kada ga je policajac pitao da li je čuo izgovorene uvrede upućene njegovom drugu od strane siledžije, odgovorio je da nije čuo. Prethodno je drugu rekao pred svima u kafani: “Šta hoćeš, čovek ti je realno rekao”. Mislio je na sve one uvrede koje mu je siledžija izgovorio. U toku davanja iskaza, siledžija se brzo dosetio sledećeg lukavstva. Prišao je pred policajcem i počeo da šamara obod kačketa koji je drug-krivac nosio, obraćajući mu se rečima: “Šta pričaš bre, ne lupaj više, ne da nisi čuo, nego to što sam rekao, rekao sam tebi, a ne ovom gospodinu, ja gospodina ni ne poznajem. Tebe poznajem i tebi sam sve ono rekao.” Drug-krivac je i dalje ćutao. Gledajući u lice siledžije koje se nadvilo nad njim, imao je izveštačeni osmeh odobravanja na licu koji je odavao svu njegovu nemoć da se suprotstavi neistini.

Zapisnik koji je izvredjani drug uzeo iz policije bio je pun protivrečnih izjava koje su dali sada već njegov bivši drug i siledžija. Siledžija će biti propisno kažnjen, jedno drugarstvo je nestalo.

Zovite policiju kad god možete zbog siledžija. Ako ne zovete, bićete odgovorni za maltretiranje neke druge osobe od strane nasilnika kojima niko ne stoji na putu.

siledžija

Autor sajta

Zloupotreba imena Svetaca

Zaštitimo imena i likove Svetaca

Ma koliko nam namere bile iskrene i čiste, neprimereno je imena Svetaca davati trgovinama, radnjama, prodavnicama, firmama pa čak i svetovnim institucijama. Ne postoji objekat u najširem smislu te reči koji bi mogao dostojno da ponese ime bilo kog Sveca. Jedino bi od ovog pravila moglo izuzeti one ustanove koje imaju verski, odnosno duhovni karakter. To su crkve i manastiri.

Izgleda da su presudom Višeg trgovinskog suda u Beogradu, da jednom preduzeću zabrani zloupotrebu imena Svetog Prohora Pčinjskog kao ime za mineralnu vodu, stvari polako krenule na bolje. Postoje i dve odluke Svetog sinoda SPC o zaštiti imena i likova Svetaca.

To je ružno, ali oni koji takvo nešto rade jesu ljudi bez stida, a Boga se ne boje – kaže jedan naš episkop. O zloupotrebi imena Sveca na slici u prilogu, zaključite sami.

Skrnavljenje Svetinja

 

Autor sajta

Došlo je vreme

Došlo je vreme da je mnogo toga postalo pravilno ili ispravno, a nije tako bilo do pre samo nekoliko godina.

Naša deca ustaju kad mi ležemo. Izlaze u grad kad smo se mi vraćali iz grada. Nose se pocepane pantalone jer je to moderno. Gledam u te mlade ljude, nisu ni svesni da bi im mnogo lepše stajale cele, a ne pocepane pantalone. U stvari to su nove pantalone, ali su kupljene kao pocepane?! Retko mladi ustupe mesto starijima, sve je manje poštovanja. Ljudi su postali nasilni, psovke i uvrede su moderne. Sve je manje dobrote i srdačnosti u srcima ljudi, srca mnogih su ohladnela. Mnogi čuvaju kućne ljubimce, pse uglavnom. Zamislite kada bi samo desetina ovih ljudi usvojila napuštenu ili nezbrinutu decu. Nemam ništa protiv životinja, pasa naročito, ali ipak mislim da su ljudi važniji.

Na radnim mestima je sve manje kolegijalnosti, kolege su postale džangrizave, sebične, zatvaraju se sve više u sebe, dodvoravaju se šefovima, kinje one kolege koje su po prirodi dobre. Kinje ih jer je dobrota postala sinonim za slabost. Kolektivi se dele na grupe, neistine i laži su postale normalne u glavama onih koji ih plasiraju.

Neko reče, sve dolazi od kuće. Ima tu istine, sve je manje dobrog i ispravnog vaspitanja. Nažalost deci se mnogo povladjuje, kako kod kuće tako i po školama. Zakoni o školstvu koji dolaze sa zapada polako i sigurno urušavaju stare, dobre zakone koje smo imali u prosveti i školstvu. Škole imaju zadužene čuvare za red u školama, stvarnost nas svakog dana upozorava da vršnjačko nasilništvo neprestano raste.

Veliki deo odgovornosti za sve negativne posledice u društvu snose mediji, štampa, televizija i internet. Deca su prepuštena ulici jer je njihovim roditeljima tako lakše, ne žele da budu sa svojom decom, u stalnoj su trci za novcem i poslom. U njima je sve manje ljubavi i želje da makar slobodno vreme provedu sa svojom decom. Prepuštena ulici i nekontrolisanom gledanju interneta, deca i sama postaju žrtve lošeg uticaja  pomenutih faktora. Iskrivljena stvarnost na internetu i uticaj loših ljudi na ulici, postaju presudni za decu čiji se karakteri tek formiraju.

“Dodju tako ponekad vremena, kada pamet zacuti, budala progovori, a
fukara se obogati.” – Ivo Andrić

Autor sajta